О књизи: Пре годину дана / 50 година, свет је разорен нуклеарним ратом између суперсила, који је уништио цивилизацију на Земљи и бацио назад потомке од малобројних преживелих од варварства. Колико пута су наши преци читали о овоме, колико пута смо то видели на телевизији и у филмовима! Али за њихове унуке се показало да је то сурова реалност. Морали су да преживе на затрованом пепелу, у вишеструко горим условима од оних које су доживљавали земљорадници и сточари антике. На целој територији бивше Русије... и целе Евроазије... и целог света - више нема ниједне државе сличне претходним. Само оазе живота разбацане по пустим крајевима, где чак и чисте воде и плодне земље недостају. Али људи ништа нису научили. И опет, као у давна времена, најбоља је жетва она коју си узео од комшије. Овде нема добрих и лоших, само пријатељи и странци. Ово је свет у коме се рат никада не завршава, јер се не води за новац или идеју, већ за право на опстанак. Свет где је пржени пас посластица, али вране иду у казан за слатку душу. Где је лакше пронаћи оружје и артефакте прошлости него кутак природе нетакнут дугогодишњим ратом, а у пространствима Сибира, Урала и земаља уз обале Волге већ се говоре различити дијалекти. Овде је живот толико тежак да чак и долазак велике моторизоване хорде сељаци, нагнути на ситне феудалце, дочекују са радошћу и надом у промене. Па они који се не радују... постају прах под ногама онога ко себе назива Овлашћеним. Он је пастир народа и дрмач универзума. Њега служе људи из различитих народа и племена бивше Русије. Његови блиндирани камиони-дредноти су његов мач за кажњавање. Пред њим се разилазе војске и милиције, градови се предају без борбе. Али једна од његових трупа наилази на два мирна насеља на самом рубу насељених земаља. И опет, као што се већ много пута дешавало, мирољубиви људи који нису хтели да се боре могу да зауставе зло само противваљбом својом жарком мржњом.